Danas pročitah ovaj članak u Blicu: Da li i oni koji "lajkuju" poziv na nasilje mogu da odgovaraju?
Nakon ovog članka osetio sam potrebu da razjasnim neke stvari, i eventualno ovim tekstom utičem na svoje kolege koje donose odluke kod ovakvih dela (bilo da su ona krivična ili neke druge vrste).
Pre same materije valjalo bi pomenuti: objave na društvenim mrežama (postovi, twitovi i sl.) koji sadrže elemente govora mržnje (podsticanje na nasilje, zagovaranje diskriminacije...) su zabranjeni i njihovi autori podležu sankcionisanju. I ostali verbalni delikti se mogu učiniti putem društvenih mreža objavom.
Da bi se govorilo o pravnim posledicana neke radnje prvo je potrebno razumeti tu radnju. U ovom tekstu najviše bode oči shvatanje toga da je lajkovanje isto što i govor (javni iskaz). Like opcija na Facebooku jeste opcija za podržavanje određene objavljene stvari ali sama po sebi ne donosi ništa novo samom iskazu. I ako objave sa više lajkova imaju prioritet kod drugih korisnika društvenih mreža u prikazu, ova činjenica nije dostupna široj javnosti. Tj, javnost toga nije svesna. Dalje, podatak o tome ko je lajkovao je uglavnom otežano dostupan time što svako koga to zanima mora da klikne da bi dobio listu. Na nekim mrežama ova opcija čak i ne postoji. Takođe, svedoci smo toga da neki ljudi mahinalno klikću na ovu opciju. Takva pojava je vrlo laka jer da bi ste kliknuli na Like dugme Vi ne morate da pročitate objavu. Često su objave prikazane samo u skraćenom izdanju te se tako nešto lako može desiti.
Da sumiram, onaj koji lajkuje je samo neko ko je prisutan toj objavi (video ju je, može se uporediti sa čovekom koji na trgu sluša nekog ko čini govor mržnje) i jednim laganim gestom je pokazao da mu se ta objava sviđa. On je nikako ne prenosi dalje, niti je direktno čini nekome dostupnom. Takođe, na nekim mrežama ne postoji opcija "osuđujem" ili njoj slična već samo opcija podrške tj "sviđa mi se" (like).
Primena stava da se za takvu vrstu ponašanja može nekome suditi dovelo bi do brojnih problema u praksi. Postoji povećana mogućnost da nevini ljudi budu osuđeni.
Drugi deo ove vesti tiče se deljenja (share-ovanja, retweetovanja i sl.). Ovde je situacija već drugačija. U tekstu je već spomenuto da se uz samo deljenje može dodati komentar. Ali prvo da razjasnim šta je to. Na društvenim mrežama je moguće određenu objavu proslediti dalje svojim pratiocima (onima koji čitaju ono što vi stavljate na svom profilu) ili sa nekim drugim skupom ljudi u zavisnosti od vrste društvene mreže i njenog rada.
Ja bih deljenje podelio prvenstveno u dve grupe, na onu sa komentarom i onu bez komentara.
Kada nema komentara ja bih postavio pitanje da li postoji namera podrške ili osude glavnoj objavi kojom je učinjen govor mržnje. Ako se desi, na primer, da je objava podeljena sa grupom ljudi koji se profesionalno bave ljudskim pravima od strane nekog ko se takođe, makar amaterski, bavi ljudskim pravima onda to ne bi bio govor mržnje nego prosto deljenje informacija na stručnom nivou i to u sirovom obliku. Međutim, ako se ovakva poruka objavi u sredini gde ima onih koji tu objavu mogu prihvatiti i podleći njenom uticaju onda je tu situacija problematična. Ja bih tu u razmatranje uzeo i prethodne objave lica koje je podelilo spornu poruku jer neka lica nisu svesna domašaja takvih poruka.
Ukoliko postoji dodatni komentar uz deljenje onda je situacija znatno jasnija. Ako neko osuđuje taj akt onda ta osoba samo pomaže širenju svesti o lošem uticaju govora mržnje. Takve objave treba podržavati a ne sankcionisati. S druge strane, ako neko podržava spornu objavu takve osobe treba sankcionisati isto kao i one koje su autori originalne objave u kojoj postoje elementi govora mržnje.
Isto razmatranje treba uzeti i kada su druga verbalna dela u pitanju a koja su učinjena putem društvenih mreža i sličnih internet aplikacija.
Krivični zakonik na ovu temu kaže:
Nakon ovog članka osetio sam potrebu da razjasnim neke stvari, i eventualno ovim tekstom utičem na svoje kolege koje donose odluke kod ovakvih dela (bilo da su ona krivična ili neke druge vrste).
Pre same materije valjalo bi pomenuti: objave na društvenim mrežama (postovi, twitovi i sl.) koji sadrže elemente govora mržnje (podsticanje na nasilje, zagovaranje diskriminacije...) su zabranjeni i njihovi autori podležu sankcionisanju. I ostali verbalni delikti se mogu učiniti putem društvenih mreža objavom.
Da bi se govorilo o pravnim posledicana neke radnje prvo je potrebno razumeti tu radnju. U ovom tekstu najviše bode oči shvatanje toga da je lajkovanje isto što i govor (javni iskaz). Like opcija na Facebooku jeste opcija za podržavanje određene objavljene stvari ali sama po sebi ne donosi ništa novo samom iskazu. I ako objave sa više lajkova imaju prioritet kod drugih korisnika društvenih mreža u prikazu, ova činjenica nije dostupna široj javnosti. Tj, javnost toga nije svesna. Dalje, podatak o tome ko je lajkovao je uglavnom otežano dostupan time što svako koga to zanima mora da klikne da bi dobio listu. Na nekim mrežama ova opcija čak i ne postoji. Takođe, svedoci smo toga da neki ljudi mahinalno klikću na ovu opciju. Takva pojava je vrlo laka jer da bi ste kliknuli na Like dugme Vi ne morate da pročitate objavu. Često su objave prikazane samo u skraćenom izdanju te se tako nešto lako može desiti.
Da sumiram, onaj koji lajkuje je samo neko ko je prisutan toj objavi (video ju je, može se uporediti sa čovekom koji na trgu sluša nekog ko čini govor mržnje) i jednim laganim gestom je pokazao da mu se ta objava sviđa. On je nikako ne prenosi dalje, niti je direktno čini nekome dostupnom. Takođe, na nekim mrežama ne postoji opcija "osuđujem" ili njoj slična već samo opcija podrške tj "sviđa mi se" (like).
Primena stava da se za takvu vrstu ponašanja može nekome suditi dovelo bi do brojnih problema u praksi. Postoji povećana mogućnost da nevini ljudi budu osuđeni.
Drugi deo ove vesti tiče se deljenja (share-ovanja, retweetovanja i sl.). Ovde je situacija već drugačija. U tekstu je već spomenuto da se uz samo deljenje može dodati komentar. Ali prvo da razjasnim šta je to. Na društvenim mrežama je moguće određenu objavu proslediti dalje svojim pratiocima (onima koji čitaju ono što vi stavljate na svom profilu) ili sa nekim drugim skupom ljudi u zavisnosti od vrste društvene mreže i njenog rada.
Ja bih deljenje podelio prvenstveno u dve grupe, na onu sa komentarom i onu bez komentara.
Kada nema komentara ja bih postavio pitanje da li postoji namera podrške ili osude glavnoj objavi kojom je učinjen govor mržnje. Ako se desi, na primer, da je objava podeljena sa grupom ljudi koji se profesionalno bave ljudskim pravima od strane nekog ko se takođe, makar amaterski, bavi ljudskim pravima onda to ne bi bio govor mržnje nego prosto deljenje informacija na stručnom nivou i to u sirovom obliku. Međutim, ako se ovakva poruka objavi u sredini gde ima onih koji tu objavu mogu prihvatiti i podleći njenom uticaju onda je tu situacija problematična. Ja bih tu u razmatranje uzeo i prethodne objave lica koje je podelilo spornu poruku jer neka lica nisu svesna domašaja takvih poruka.
Ukoliko postoji dodatni komentar uz deljenje onda je situacija znatno jasnija. Ako neko osuđuje taj akt onda ta osoba samo pomaže širenju svesti o lošem uticaju govora mržnje. Takve objave treba podržavati a ne sankcionisati. S druge strane, ako neko podržava spornu objavu takve osobe treba sankcionisati isto kao i one koje su autori originalne objave u kojoj postoje elementi govora mržnje.
Isto razmatranje treba uzeti i kada su druga verbalna dela u pitanju a koja su učinjena putem društvenih mreža i sličnih internet aplikacija.
Krivični zakonik na ovu temu kaže:
Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti
(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.
Rasna i druga diskriminacija
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ugrožavanje sigurnosti
(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
